VOJKOVIĆI

PRIČAONA

Home Pričice/Pjesme Fotografije Zanimljivosti Za nezaborav! Džudo Klub Pričaona Links


Glavna stranica foruma
Dobro došli na diskusije o Vojkovićima!
 
    TražiTraži   Spisak članovaSpisak članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Provjeri privatne porukeProvjeri privatne poruke   PristupiPristupi 

Srpske slave ...

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    VOJKOVIĆI forum -> Religija, Filozofija...
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
vojkovici.com
Gost





PorukaPoslato: Fri Feb 03, 2006 9:22 pm    Naslov: Srpske slave ... Odgovori sa citatom

Postirano i u rubrici "Zanimljivosti"
--------------------------------------------

Srpske slave i slavski običaji

Dakle, ovaj post smo prebacili u rubriku "Zanimljivosti", i obogatili ga fotografijom, a ovdje cemo u komentaru postirati jedan divan tekst davno stampan u Glasu javnosti, jer se plasimo da nestane
Nazad na vrh
Glas javnosti (c/p)
Gost





PorukaPoslato: Tue Feb 14, 2006 10:54 pm    Naslov: Odgovori sa citatom

05. Jan 2001
Šta stoji iza narodnih obicaja i praznika i koliko smo još pagani?
Stari i mladi bog
U jednoj narodnoj pesmi badnjak se pominje kao "stari", a Božic kao "mladi" bog. Božic se slavi tek od 4. veka
"Bolje da propadne selo nego obicaj" - kaže narodna poslovica. Srbi su se, izgleda, doslovno držali ove mudrosti pa su, doista, mnoga sela nestala, ali su zato obicaji opstali skoro 15 vekova. Tako su verovanja naših paganskih predaka ocuvana do danas, ali po pravilu preobucena u hrišcansko ruho.

- Upravo takva vitalnost pokazuje, izmedu ostalog, njihovu vrednost. Obicaji su živa tvorevina - to je njihova ljudska dimenzija: nastaju, nasleduju se, menjaju ili propadaju, zavisno od toga kako se ljudi prema njima odnose - objašnjava za "Glas" srpski etnolog Mile Nedeljkovic.
-----------------------------------------
----------------------------------------
Magija brojeva
Na božicnu trpezu treba izneti 12 vrsta jela što simboliše 12 apostola, ali isto tako i 12 meseci u godini ako Božic shvatimo kao agrarni praznik. Magija brojeva je, kaže Nedeljkovic, karakteristicna za sve religije pa i one najprimitivnije. Svuda se srecu brojevi 3, 4, 7, 9, 12... kojima se pripisuje misticno znacenje. Postoje 3 sveta, Sveta trojica, 3 obredna kupanja, 4 jevandelista, ali i 4 strane sveta, 4 bika drže zemlju na ledima... U starom srpskom verovanju postoji bog sa 3 glave, seku se 3 badnjaka... Narodne price i bajke preuzele su ovu magiju brojeva pa se cesto govori o "7 mora i 7 gora", "7 godina"...
-----------------------------------
- Karakteristican primer su slave. One imaju pre svega društvenu funkciju - treba da povežu clanove porodice ili uopšte ljude, u jednu zajednicu. Zato takvi praznici zahtevaju da svi clanovi budu na okupu. Ovakve svetkovine postoje i kod drugih naroda, narocito onih indoevropskog porekla. Medutim, ovako razvijenu proslavu domaceg, kucnog zaštitnika imaju samo Srbi. U tom smislu, slava jeste bitan deo našeg etnickog bica - objašnjava Nedeljkovic.

Poreklo slave je, tu se svi slažu, pagansko, ali smisao ovog obicaja razlicito se tumaci. Neki etnolozi slavu, ili krsno ime, dovode u vezu sa kultom mrtvih. Svrha je proslavljanje porodicnih predaka, što daje dublje znacenje obicaju da se slava prenosi sa oca na sina.

Po drugom tumacenju, proslava je prvobitno bila vezana za kult sunca koje se zamišljalo kao božanstvo dobra i darivalac letine. Mnogo šta u ovom obicaju potvrduje vezu sa ovim kultom. Sveca, element slavskog obreda, takode potice iz prehrišcanskog doba: ona je svojevrsna supstitucija ognja kome su se nekada prinosile krvne i beskrvne žrtve.

Zato se i danas sveca stavlja u posudu sa žitom ili na krsni hleb, na rog vola ili na posudu sa vinom, što zamenjuje prinošenje ovih žrtava domacem božanstvu i zaštitniku. Slavski kolac takode upucuje na vezu sa solarnim kultom. Naime, svi obredni hlebovi u obliku kotura simbolišu sunce, a oni srpastog oblika - mesec.

- Ukrasi od testa kojima se kolac šara vezani su za stara srpska verovanja. Pored krsta, stavljaju se i klas pšenice, ali i drugi plodovi, kao grožde, paradajz, paprika, zatim se mogu naci i oblici domace stoke, a sve to je postavljeno unutar kruga koji simboliše sunce - kaže Nedeljkovic.

Sveci kojima su slave i posvecene, takode nisu iskljucivo hrišcanske figure. Mnogi od njih su, kako objašnjava cuveni etnolog Erdeljanovic, preuzeli na sebe funkcije božanstava iz politeistickih religija, koja su najcešce bila olicenje znamenitih predaka ili nekih prirodnih pojava.

Bog gromovnik, koji se javlja u vecini mnogobožackih religija, kod Srba se preobukao u svetog Iliju koji se, prema verovanju, vozi na vatrenim kolima koja vuku 4 konja iz cijih nozdrva izbija plamen. Kod Srba je i danas obicaj da se na dan Sv. Ilije kuva kukuruz i jedu jela spremljena sa medom, što je, kako smatraju naucnici, ostatak obreda žrtvovanja meda i kukuruza bogu gromovniku. "Najradosniji hrišcanski praznik", Božic, takode nema iskljucivo hrišcansko znacenje.

Obicaj secenja i paljenja badnjaka, svecana trpeza, cesnica i pecenica - sve to nije samo u slavu Hristovog rodenja, nego predstavlja i ostatke nekoliko starih praznika. Badnje vece, noc uoci Božica, tumaci se kao gozba uprilicena za mrtve.
-------------------------------------
Sveti Sava - paganski bog?

Prvi srpski arhiepiskop Sava, kasnije i svetac, predstavlja takode i mitsku figuru kod Srba. On je putujuce božanstvo, zavodi red i blagostanje po zemlji, uci narod zemljoradnji, kovace da kuju gvožde... Zbog ovakvih uloga, etnolozi u njemu vide odjeke staroslovenskog Daboga. Od atributa, za njega se vezuju štap (cudotvoran) i verige, a od životinja konj, vuk i petao. Sava je, tako se veruje, zaštitnik vukova i na svoj dan se popne na krušku, pozove vukove, nahrani ih i odredi cije ce torove ove godine pohoditi. Vuk je u staroj srpskoj mitologiji predstavljao demona ili božanstvo donjeg sveta. Na htonski karakter ovog svega upucuju i drugi atributi koji se uz njega pominju, a koji su u svim mitologijama karakteristicni upravo za božanstva donjeg sveta: petao, kojeg Sveti Sava uvek nosi sa sobom, kapa (u germanskoj i grckoj mitologiji božanstva donjeg sveta se takode zamišljaju sa kapom)...
-----------------------------------------

Njihove duše se ugoste i ugreju, a za uzvrat oni ce tom domacinstvu obezbediti plodnost i napredak. Pozivanje divljih životinja na veceru je ostatak kulta životinja kao demonskih bica. Božicna slama, kojoj se pripisuje narocita plodotvorna snaga, predstavlja žitnog demona koji obitava, prema verovanju, u poslednjim klasovima. Gotovo svi rituali koji se te veceri obavljaju pokazuju da se za Božic ocekuje dolazak paganskog božanstva, koji prema narodnom verovanju, ulazi kroz odžak; u istocnoj Srbiji se veruje da se božanstvo, tokom Božica, nalazi u dimnjaku.

- Proslava Božica kod Srba svakako ima osnove i u godišnjem kalendaru. Za primitivnog coveka, smena godišnjih doba je bila izuzetno dramaticna. Dolazak zime izgledao je kao umiranje prirode, a ta prekretnica kada dan postaje duži, doživljavala se kao pocetak novog života, novog životnog ciklusa i to je trebalo obeležiti. Takvog su karaktera bile i Mardukove svecanosti u Vavilonu, Saturnalije u Rimu... - objašnjava Nedeljkovic poreklo ovih obicaja i dodaje da se Božic kao hrišcanski praznik slavi tek od 4. veka.

Badnjak, srpsko božicno drvo, izmedu ostalog predstavlja šumskog demona od kojeg se u narednoj godini ocekuje plodnost i napredak. Pri ritualnom secenju badnjaku se prinose žrtve (lomi se kolac i baca se pšenica), a u kuci se na njega cesto stavlja hrana. Posebno je važan obred spaljivanja badnjaka koji se razlicito tumaci.

Cajkanovic, prvi srpski etnolog vidi u tom ritualu spaljivanje samog božanstva, koji na taj nacin umire i ponovo se rada. U jednoj narodnoj pesmi badnjak se spominje kao "stari bog", a Božic kao "mladi bog". Postoji i mišljenje da je ovo obredno spaljivanje pomoc mladom suncu da ojaca u doba zimske kratkodnevice.

Obicaji koji se vezuju za polaženika, takode otkrivaju našu pagansku prošlost. Veruje se da ce godina biti onakva kakav je bio prvi covek koji vam je na Božic ušao u kucu.

- Na njega se gleda kao na "prst sudbine". Polaženik treba da donese zdravlje, srecu, blagostanje za ukucane. Medutim, po važnosti koja mu se pridaje, jasno je da se on doživljava kao izaslanik boga. Takve atribute ima i putnik koji zaluta i dode na slavu; on se narocito ugošcuje i cak stavlja na celo sofre - dodaje Nedeljkovic.

Marija Kordic
-------------------------------------------
Zašto baš hrast?

Božicno drvo za katolike i protestante je jelka. Srpski badnjak, naprotiv, najcešce je hrast, mada može biti i bukva. U staroj srpskoj mitologiji hrast je predstavljao sveto drvo - bio je posvecen starom slovenskom božanstvu Perunu. Kako tumaci Nedeljkovic, u listopadnim šumama, hrast se istakao svojom dugovecnošcu i gorostasnim izgledom i time se izborio za svoj status kod Srba.
-I danas u nekim selim postoje "zapisi" - stara hrastova stabla, osveštana, sa urezanim krstom. Ona imaju posebnu ulogu u životu sela. Odatle krecu povorke na cijem celu je pop koji blagosilja useve - dodaje Nedeljkovic.
Nazad na vrh
Pravednik.net
Gost





PorukaPoslato: Wed Feb 15, 2006 1:02 am    Naslov: O SLAVLJENJU SLAVE Odgovori sa citatom

O SLAVLJENJU SLAVE

U ovom tekstu nece biti reci o tome kako se slavi slava. Ovde bih zeleo da skrenem paznju na neke zablude i na jos neke stvari koje se praktikuju kod nas, a nisu primerene svetkovanju dana posvecenih zastitnicima nasih porodica.

Za pocetak treba znati da slavljenje slave u nasem narodu NE potice iz nekadasnje paganske proslosti naseg naroda. Cesto se moze cuti prica kako su Srbi samo zamenili paganske idole hriscanskim svecima. Tako je, navodno, Sv. Ilija poistovecen sa nekim slovenskim paganskim bozanstvom koje se odlikuje bacanjem gromova. Ovakve tvrdnje iznose ljudi koji nisu dovoljno upuceni u sve ovo, ili oni ljudi koji bi zeleli da oslabe Crkvu i u narodu pobude sumnju u u jedinog istinitog Boga i njegove svetitelje.


Treba znati i to da svetitelji koje postujemo nisu nikakve mitske licnosti niti su nestvarni likovi iz nekih fantasticnih prica koje nemaju veze sa istinom. Oni su realne licnosti koje su nekada boravile na zemlji (bilo ih je u svim vremenima; od prvih godina hriscanstva, pa do danas). Svoj zivot su posvetili Bogu, molitvi, sluzenju i pomaganju svima. Cesto su to bili monasi, svestenici, ali i drugi ljudi koji su usmerili svoj zivot Bozjim putem. Cinili su istinska cuda, ne retko stradali za veru Hristovu. Posto bi njihovi zemaljski zivoti bili okoncani, njihova tela nisu trulila niti su se raspadala. Danas sirom pravoslavne veseljene postoji mnostvo manastira u kojima se nalaze mosti tih svetaca. Citave su i ne raspadnute, iz njih tece mirisljavo ulje (miro) ciji se miris ne moze uporediti sa necim ovozemaljskim. Kraj njih se dogadjaju razna cudesna isceljenja bolesnih i druga cuda. Ovo nije samo prica, nego prava istina koju vi mozete lako proveriti. Idite do najblizeg manastira, vidite, osetite, iskusite. Hriscanstvo nije samo teorija, nego nacin zivota, praksa u kojoj smo svi prizvani da ucestvujemo.

Sveci su i sada zivi u Carstvu Nebeskom, mole Gospoda za nas i cekaju da se i mi njima obratimo sa verom i ljubavlju u srcu. Ako im se tako obratimo, svaka nasa molitva ce biti uslisena. Bitno je, takodje, znati da oni nisu nikakvi madjionicari ili cudotvorci sami po sebi, nego da su Bozji ugodnici koji su silom Bozjom cinili i cine cuda. Svako dobro koje su ucinili od Gospoda je.

Eto koga proslavljamo na nasim slavama. Cinimo li to dostojno? Nije li greh omrsiti se na nekoj slavi koja pada u vreme posta? Zar je lepo napiti se, prejesti se na taj dan? Slava ne treba da bude povod da se svi skupimo i pijancimo do besvesti. Ako slavu obelezavamo na ovaj nacin, time samo nanosimo uvredu nasem svetitelju.

Gospodu Bogu, nasem svetitelju zastitniku i drugim svecima treba da se molimo svakoga dana, a narocito nedeljom, postom, o praznicima i na dan nase slave. Slavu treba proslaviti molitveno, secajuci se dela koja je ucinio nas svetitelj i verujuci da ce ih ponovo uciniti zbog nas. Ovaj svecani dan bi trebali dostojanstveno da proslavimo tako sto bi sa porodicom u svom parohijskom hramu prisustvovali svecanoj praznicnoj liturgiji, na kojoj bi se uz predhodnu pripremu i pricestili. Taj dan neka protekne u druzenju sa nasim srodnicima i prijateljima, ali u centru slavlja treba da bude Gospod Bog, zatim nas svetac, a ne pecenica i stomaklija.

I na kraju, pomenucu jos jednu stvar koju sam primetio, a koja nije kako bas treba. Naime, u nekim nasim porodicama slava je najveci praznik u godini, a svetac zastitnik najpostovanija licnost. Naravno da ne treba da bude tako. Najveci praznik za sve hriscane je svakako Uskrs, a Gospod Isus Hristos najpostovanija bogocovecanska licnost. Posto je i nas svetac zastitnik citav svoj zivot posvetio Isusu Hristu, sigurno mu nije drago kada neko njega stavlja ispred Gospoda Isusa Hrista.
Nazad na vrh
Prikaži poruke iz prethodnih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    VOJKOVIĆI forum -> Religija, Filozofija... Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete mijenjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Copyright © 2004, Vojkovici.com