Čudna neka tišina!

[Sjedokosi]

Е, сада мало о корзу на Илиџи, испред "Србије" и "Кристала". У случају да ове дискусије чита и неко од млађе генерације да прво кажем шта је то корзо пошто у ово њихово вријеме тога и нема. Дакле, корзо смо звали устаљено окупљање младића и дјевојака на неком простору, шеталишту. Појам корзо и подразумјева шеталиште (нисам познавалац француског, али ми то личи да потиче баш из француског), али у ширем смислу то је окупљање младих јер нема корзоа ако нема омладине, иако у буквалном смислу шеталиште постоји. Корзо је било и у граду, дуж Титове, од бившег Умјетничког павиљона на раскршћу Титове и оне улице што иде према Кошеву (Краља Томислава), поред "Паркуше", "Шипадове" зграде, "Оломана", све до Банке, "Земе", или касније вјечне ватре. Са друге стране улице била је градска кафана, на мјесту гдје је касније изграђена робна кућа "Сарајка". Када је нестало тог корзоа, сарајлије су шетале дуж Титове и Васе Мискина до ћаршије, али то није више било корзо.
Са првим данима љета оживило би корзо на Илиџи. Протезало се од самих фијакера, испред "Тополе", заузимало цијели простор паркинга испред "Кристала", и настављало се ка рондоу са фонтаном испред "Србије" и "Херцеговине" (био је још један простор који се звао рондо, поред фијакера, увучен у парк, али стазе су биле насуте ситним каменом па се ту није шетало. Осим оних парова којим је мрак био пријеко потребан). На том простору, осим у оном кружном шеталишту, није било клупа. Младим нису ни требале јер се и није ни сједило ни стајало. Ходало се, шетало, у круг, до "Тополе" па назад до "Србије". И тако од првог мрака до касних сати. Данас би младим било тешко објаснити колико је омладине било на том простору. И сви ходају, шале се, смију, забављају, добацују,... Гужва, ври као у кошници. Нема кога ту нема. Као да је била прозивка. Вуче те нака чудна сила. Не отићи на корзо једино ако си болестан. На оно мало клупа у кружном шеталишту стационирали би се старији, било да су дошли и на корзо довели своју дјецу или да отсједе у том лијепом амбијенту препуном младог свијета. Они који нису успјели наћи празну клупу направили би који круг око фонтане погледајући неће ли се неко дићи са клупа како би брже-боље заузели њихово мјесто.
Под луковима хотела "Србија" били су столови хотелског ресторана и стари бар. Сјећам се када сам био жутокљунац на корзу и у то доба нисам улазио у бар. Бар је имао неки свој ореол, харизму, значио је нешто. Ваљда из таквог мог доимања нисам се усуђивао ући тамо међу старије који су ту били као домаћи. Погледао би са улице унутра кроз, у љетно доба отворена врата не би ли видио како је то у том бару. И дан-данас у сјећању носим једну слику одатле, из тих дана. Унутра, у бару пуно, а само један старији човјек нешто прича, гестикулира, маше рукама,... Очито је расположен, надахнут оним што говори, помало под гасом. Сви остали сједе, ни муха се не чује, слушају тог што прича. Његова прича... Е, не би више о томе овом приликом. Још нисам рекао да нећу писати нека моја сјећања са Илиџе, па не би сада да причу ширим детаљније. У сваком случају Гидо Кечет (то је тај што је причао, а сви остали слушали) би могао имати једно поглевље у илиџанским причама.
А не рекох ништа ни о старој "Тераси", оној са сепареима и фотељама и стаоловима од плетеног прућа, и од које ће настати "Кристал". Оној "Тераси" на којој је одржан први фастивал народне музике "Илиџа" не сјећам се које (немам сада времена да тражим која то година бјеше), а други и сви остали на новоизграђеној љетној позорници. Али, мора нешто остати и за други пут.
Поздрав.

[Sjedokosi]

Шта је ово Администраторе, најчешће се ти и ја овде оглашавамо? Ја се потрудио не би ли неким старим темемама и причом изазвао неки коментар, мишљење, још нечије сјећање, чак сам у таквој нади почео прво да прегледам војковачку страну када укључим компјутер, али све џаба.
Поздрав.

[Sjedokosi]

Како вријеме брзо пролази. Претходни коментар написах још у марту. А к'о да је јуче било. И да чудо буде још веће, за сво то вријеме нико се не јави. Недавно, у приватном контакту са једним од чланова поменусмо и као неки замор ове странице или "прозорчића" како га још зове госпођа Роса. На жалост, преглед датума ријетких коментара не обећава неко побољшање. Штета.
Не оствари се ни приједлог да се овде нађе више информација о свим дешавањима не само у и око Војковића него и шире, из И.Сарајева, када већ неког дугог информативног или електронског гласила за дијаспору нема. Или има само ја не знам да постоји? Има ли неки (мало активнији, живљи, посјећенији) форум Источног Сарајева? Радо би се укључио.
Или је многе чланове привукао фејсбук? Слушам шта причају, нема кога нема тамо. Ја нисам. Некако нисам за толико публиковање, о сваком и све на извол'те. За кратко вријеме се стварају неки "пријатељи", па их добиваш геометријском прогресијом, пријатељевог пријатеља пријатељ. Чему! Која је сврха? Не капирам. Ама, капирам ја све око тога али не видим себе "у тој причи". Једног мог (времешног) рођака учланиле кћерке како би лакше комуницирали. Првих дана још било у реду, али ускоро ми каже да више не може да прати колико се тих "пријатеља" накотило. На једвите јаде је умолио кћерке да му затворе тај акаунт. Никад више, каже. Е, сад не знам да се тај није увукао и међу наше чланова па нам их одмамио? Не знам шта би било друго.
А сад, 'ајд' у'здравље!