VOJKOVIĆI

PRIČAONA

Home Pričice/Pjesme Fotografije Zanimljivosti Za nezaborav! Džudo Klub Pričaona Links

Glavna stranica foruma
Dobro došli na diskusije o Vojkovićima!
 
    TražiTraži   Spisak članovaSpisak članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Provjeri privatne porukeProvjeri privatne poruke   PristupiPristupi 

Prikrivanje genocida na Kosovu (13)

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    VOJKOVIĆI forum -> ČEPRKANJE PO NETU
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Glas Javnosti (c/p)
Gost





PorukaPoslato: Sun Dec 16, 2007 2:04 am    Naslov: Prikrivanje genocida na Kosovu (13) Odgovori sa citatom

Prikrivanje genocida na Kosovu (13)
Zločin kao najveće dostignuće novog poretka
Preživeli u tom neredu ostavljeni su iza bodljikave žice, na otvorenom, bez sanitarnog čvora, bez vode, na vrelini balkanskog leta, danima i danima, okruženi vojnicima Kfora. Slobodana Miloševića nije više bilo. Ne možete njega kriviti za ovo
Neki datumi ulaze u vojnu istoriju. A ovo bi trebalo da bude jedan od njih. Svi heroji koji su se borili za Ameriku, za američku nezavisnost, za američke vrednosti... svi ti heroji... gde su bili one noći? Ko je mogao mirno da spava te noći? Onih 1.000 ili nešto više staraca, Srba i Roma koji su ostali mora da su razmišljali šta su to učinili? Ili su se možda pitali, nakon što su se osvedočili šta su UČK i njihove dosadašnje komšije upravo počinili, mora da su se neki od njih zapitali, da li se ovo ponovo dešava Drugi svetski rat? Da li je ovo to što zovu novi poredak?

Preživeli u tom neredu ostavljeni su tako iza bodljikave žice, na otvorenom, više od nedelju dana, bez sanitarnog čvora, bez vode, na upekloj vrelini balkanskog leta. I tek onda je neko iz Unmik/Kfor odlučio da ih izbavi. Zaista, s punim pravom operacija „Milosrdni anđeo“. Možda vojnicima koji su poslani u Uroševac nije dobro objašnjeno ili su ih možda loše trenirali, ali jasno je samo da mladi vojnik razume da nešto nije u redu kada mora da „čuva“ hiljadu staraca, penzionera, Srba i Roma, dok grad oko njih pale njihovi progonitelji. Ako si vojnik, naređenje mora da se slušaš, ali ne i do tog stepena kad se naređenje kosi sa moralom.

Nemi posmatrači

Ko je naredio tim mladićima, vojnicima da samo posmatraju dok se potpuno briše čitava nealbanska zajednica u Uroševcu? Slobodana Miloševića nije više bilo. Ne možete njega kriviti za ovo. Ko je 1.000 starih i preplašenih penzionera ostavio tako danima i danima na otvorenom, u bodljikavoj žici, okružene vojnicima Kfora, pre nego što je mogla da stigne pomoć? Vojnici, koji su posmatrali dok se pred njihovim očima odvijalo ovo etničko čišćenje Uroševca, saučesnici su, ali u maniru Emila Zole, između ostalih „optužujem!“ i njihove nadređene. „Svi su heroji“. „A šta si ti radio u ratu, deda?“Možda je bolje i ne pominjati rat.

U trenu nestala je i Perka i ćebe.

Stanovnike Uroševca su napokon izbavili tek nakon nedelju dana provedenih pod stražom, izloženi pogledima UČK i njihovih bivših komšija koji su ih stalno posmatrali i nekažnjeno iz ponižavali. O, da, bili su spaseni! Kfor je napokon dao pratnju za autobuse. Većina ih je na kraju otišla na sigurno u Bujanovac, opštinu na jugu Srbije.

A šta se desilo sa nealbancima koji nisu stigli do žice?

Međutim, imajući u vidu da se radilo o starici, a da je „pravdu“ delila UČK, pitanje je da li su je ostavljali pod vodom samo toliko da je namuče ili ipak da je ubiju! I sa svim ovim događajima koji su se odvijali, albanski civili (oni koji nisu bili u UČK) iskoristili su priliku da kradu, pale i pljačkaju po gradu. Iz osvete? U gradu u kome se ništa nije desilo? Tu gde su Albance štitili i Srbi i drugi nealbanci?

SRAČUNATE LAŽI I PODVALE

Na travnjaku pred Belom kućom, Džordž Buš Mlađi je 7. maja 1997. godine, pozdravljajući britansku kraljicu Elizabetu, izjavio je da obe njihove zemlje „brane slobodu od terora... dok se odupiru onima koji ubijaju nevine proklamujući svoju ideologiju mržnje“. Pitam se da li znaju da njihove trupe na Kosovu nisu branile slobodu, nego su dopuštali vladavinu terora i omogućavali proklamovanje ideologije mržnje. Da li je moguće da ne znaju da njihove trupe pomažu i sarađuju sa teroristima na Kosovu i samo mirno posmatraju dok nestaju čitave zajednice?

ŠIPTARSKE PUSTAHIJE NE BIRAJU SREDSTVA

A šta se desilo sa nealbancima koji nisu stigli do žice? Možda se vredi setiti priče o Dobrinki Staletović? Bila je ona starica koja je mislila da nju niko neće smatrati za pretnju. I ostala je. Međutim, UČK je došla noću, 16. juna. Skinuli su je golu, vezali je i vukli sve do obližnjeg bunara, gde su je bacili. A onda su je vukli, gore i dole, nešto što je ličilo na onaj stari metod kažnjavanja u Britanskoj kraljevskoj mornarici, kad bi čoveka privezali za kobilicu broda. Dozvoljeno za mučenje, ali ne i da te ubije.

A šta da kažemo o slučaju Perke Mladenović? NJu i njenog muža su prebili dok su pokušali da pobegnu iz kuće. Budući da ona nije mogla da ide, muž ju je stavio u ćebe i pokušao da dovuče do sigurnog mesta. Izvukao se nekako, ali se ubrzo umorio. Dvoje penzionera su s teškom mukom uspeli da sami pobegnu. Gotovo na kraju snaga, on je odlučio da sam krene ka centru, prema kampu u bodljikavoj žici, koji je uspostavio Kfor. Možda uspe da nagovori vojnike da dođu sa njim pa da ih oboje spasu. Stigao je do bodljikave žice i za divno čudo uspeo i da ubedi američke vojnike da se vrate po Perku. Za tih nekoliko minuta, koliko mu je trebalo da ode po pomoć i da se vrati, nestali su i Perka i ćebe. Nikada je od tada nisu videli.

Silovanje Srpkinja i paljenje živih ljudi

Da vam ispričam i o udovi poznatog veterana iz Drugog svetskog rata, partizana koji se sa velikim uspehom borio protiv nacista po južnoj Srbiji. On je umro još trideset godina pre svoje udovice. Ona je imala više od 80 godina kada su 16. juna 1999. godine u kuću provalili uniformisani pripadnici UČK. Tu je bilo još nekoliko Srpkinja, njenih komšinica, koje su kod nje potražile utočište. Kriva odluka! Skinuli su ih gole i silovali. A onda su ih naterali da im skuvaju kafu. Kako kulturno! Dozvolili su im da žive, pošto su ih izbacili iz vlastitih kuća - „Da se nikad ne vratite!“, tako su im kazali. Više od stotinu starijih Srba, koji su, umesto da odu u kamp opasan bodljikavom žicom u centru, ostali u svojim domovima, danima su prolazili kroz patnje, mučenja i batinanja. Neki su ubijeni, neki nestali, a neki su uspeli da pobegnu, u užasnom fizičkom i mentalnom stanju. A od tada, mnogi su već umrli po svim onim mestima gde su ih poslali kao raseljena lica.

Neviđen teror

Ima nekoliko primera koji mogu da posluže kao ilustracija kakvim se sve strategijama koristila UČK ili svetina koja ih je pratila, tokom njihovog smrtonosnog i razaračkog orgijanja po Uroševcu juna 1999. godine. Jednu staricu su prebili albanski tinejdžeri. I, dok je tako ležala na zemlji, udarali su je i gađali kamenjem. Teško su je ranili, direktnim udarcem kamenom izbivši joj jedno oko. Preživela je čudom.

Slučaj G. Petrovića, starijeg čoveka koga su u kući privezali za krevet, a onda kuću zapalili. I tako je živ izgoreo. Ostatke izgorelog tela našli su na krevetu na kom je bio vezan.

A šta se desilo sa selima oko Uroševca?

Teror koji se desio nad nealbanskim zajednicama nije bio ograničen samo na Uroševac. Sela su, kao što smo i ranije primetili, prva bila izložena napadima pa je stanovništvo otišlo u grad Uroševac. Trba se, međutim, na kratko osvrnuti kakvo je ruralno područje Uroševca, kakvo istorijsko i geografsko bogatstvo, koje je sada u potpunosti progutalo novo mračno doba.

U srednjovekovnoj srpskoj državi, Uroševac je imao značajnu ulogu. Bilo je to sedište srpskih srednjovekovnih kraljeva. Car Uroš je sahranjen u selu Nerodimlje. Car Dušan je tamo imao letnjikovac, u stvari dvorac, sagrađen u selu koje je bilo njegovo omiljeno lovište. Dušanov dvor u Nerodimlju, čiji se ostaci još uvek mogu videti, zvao se Petrič.

Uroševac nije postao opština sve do nakon Drugog svetskog rata i početka komunističke vladavine pod Titom. Sve do tada je Nerodimlje bilo središte opštine, poznate kao Nerodimski srez.

Selo Nerodimlje bilo je poznato i zbog nekoliko drugih znamenitosti, a ne samo po Dušanovom dvoru. Bilo je to mesto nekoliko drevnih crkava i manastira, koji potiču iz vremena kada je srednjovekovna srpska država bila na svom vrhuncu, ali i iz kasnijeg perioda. Tu se nalazi i prva škola na srpskom jeziku, koju je turska administracija dopustila 1800. godine. Rastao je u selu i znameniti bor, koga je zasadio lično car Dušan: Drvo je već neko vreme bilo kandidat za Unesko listu lokacija i objekata od istorijskog i kulturnog značaja. Do dvadesetog veka, drvo se toliko raširilo, da je tek 24 čoveka moglo da ga obuhvati rukama. Međutim, i znamenito drvo je zbog toga bilo omiljena meta napadača.

Sutra: Šiptarske pustahije nabijaju na kolac srpske glave
Nazad na vrh
Prikaži poruke iz prethodnih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    VOJKOVIĆI forum -> ČEPRKANJE PO NETU Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete mijenjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Copyright © 2004, Vojkovici.com