VOJKOVIĆI

PRIČAONA

Home Pričice/Pjesme Fotografije Zanimljivosti Za nezaborav! Džudo Klub Pričaona Links

Glavna stranica foruma
Dobro došli na diskusije o Vojkovićima!
 
    TražiTraži   Spisak članovaSpisak članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   Registruj seRegistruj se 
 ProfilProfil   Provjeri privatne porukeProvjeri privatne poruke   PristupiPristupi 

Prikrivanje genocida na Kosovu (9)

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    VOJKOVIĆI forum -> ČEPRKANJE PO NETU
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Glas Javnosti (c/p)
Gost





PorukaPoslato: Tue Dec 11, 2007 11:37 pm    Naslov: Prikrivanje genocida na Kosovu (9) Odgovori sa citatom

Prikrivanje genocida na Kosovu (9)
Vlasnici brutalne sile imaju pravo na sve
Svaki Srbin, koga bi u ono vreme Kfor priveo, završavao bi u zatvoru, često i bez optužbi. Neki Srbin je, u pokušaju da odbrani dom od tri naoružana Albanca, pucao na napadače i sam bio ranjen na kućnom pragu. Svoj četvorici je određen pritvor, ali su Albance već idući dan pustili. Kuća je iste večeri zapaljena, a nesrećni vlasnik je proveo nekoliko godina u zatvoru u Mitrovici, bez suđenja
Tog jutra, dok je polako sve više ljudi pristizalo na pijacu, napadači su bacili najmanje dve bombe nasred pijace. Poginulo je troje Srba. Još jedan je umro posle mesec dana, a povređenih je bilo mnogo. Većinom su to bili stariji ljudi, žene i deca. A pijaca je samo na 500 metara od najbliže baze britanskog Kfora. Primećena su dva napadača, od možda dvadesetak godina, kako beže iz kuće u kojoj su se krili da izvrše napad. Iako ih je nekoliko očevidaca identifikovalo, nikada nisu optuženi.

Godine 2001. na makadamskom putu između obližnjih sela Ugljare i Preoce, desio se još jedan užasan incident. Da se desio na nekom drugom mestu u svetu, bio bi okarakterisan kao strašan terorizam.

Rano ujutro toga dana, putem za Gračanicu se kretao autobus pun školaraca iz Kosova Polja i okolnih sela. Išli su na školsku ekskurziju. Na vrhu brda, na izlasku iz sela Ugljare, bile su postavljene tri antitenkovske mine i čekale na dolazak autobusa. Tek nekim čudom, autobus je prošao preko mina, a da ih nije aktivirao, no vozač kola koja su išla za autobusom nije uspeo da izbegne nesreću. Dvojica ljudi je poginulo na mestu eksploziji, a žena i dvoje male dece na stražnjem sedištu preživeli su. Dva tela Kfor je, ubacio u tri mrtvačka džaka, doneo u bolnicu u Kosovu Polju. Svi su tragovi vodili u tada već potpuno albansko, selo Dobrevo. Niti jedna kuća tamo nije pretražena. Albanci iz sela su organizovali proslavu, vozeći se kroz grad kolima i mašući zastavama. Kfor ništa nije učinio. Pitam se da li su tada uopšte shvatili sa čim imaju posla.

Oduzimanje oružja
Jedne retke prilike, prevodilac je bio svedokom hapšenja jednog Albanca, koji je naoružan „kalašnjikovim“ i dva „Molotovljeva koktela“, išao kroz Kosovo Polje, baš pokraj romskih kuća, koje neko beše zapalio tek nekih pola sata pre toga. Ubrzo su ga pustili zbog nedostatka dokaza.

PUCANJE NA SRBE U PRISUSTVU KFORA

Tokom protesta, sa druge strane sela, čovek koji se vraćao kući s posla, ubijen je iz kola u prolazu. Iako je Kfor bio prisutan zbog protesta, naoružani Albanci ušli su u selo kolima, pucali na čoveka i bez problema izašli.
Bio je to efektan način da se grad očisti od Srba i bilo koga ko se ne bi uklapao. Danas, 2007. godine isti model čišćenja se primenjuje i veoma je očigledan u Novom Naselju, u opštini Lipljan. Novo Naselje je srpsko selo, međutim, na prvoj velikoj kući, na ulazu u selo, istaknuta je velika albanska zastava, što će reći da je kuća prodata. A po modelu i drugu, sličnu kuću će kupiti Albanci na drugom kraju ulice, a onda će se kuće, koje se nalaze između prodavati za mnogo manju sumu. E, sad, da li treba da očekujemo da će Novo Naselje završiti isto kao i Kosovo Polje?
Kuća jednog Srbina u Kosovu Polju nalazila se malo dalje od glavne ulice. Impozantan objekat i za to područje prilično velik. Iako su ga nekoliko puta napadali, vlasnik je uporno odbijao da proda. Tokom martovskog pogroma 2004. istog dana kada je vlasnik sklonište pronašao u Domu zdravlja, kuću su mu znatno oštetili. Nakon napada i njemu su, kao i drugim Srbima, kuću popravili o trošku Unmika i lokalnih vlasti, iako je nisu vratili u prvobitno stanje. I dalje je primao mnogobrojne ponude da proda, svaki put mnogo niže od stvarne cene imovine. Na kraju, poslužili su se novom strategijom. Na jedinom prilazu kući, stazi od oko 75 metara, krenuli su da zidaju tako da je sada prilaz potpuno blokiran i sa puta ne može da se priđe. Osim toga, tu grade i stambenu zgradu, tako da je kuća još više pritešnjena. Okružili su ih sa svih strana, pa sada nema druge nego da proda onome ko ponudi najniže. I to je oblik socijalnog davljenja, tzv. asfiksijacije.

SRBIMA BUDUĆNOST SVE NEIZVESNIJA

Danas, gotovo osam godina pošto je teror započeo, većina kuća i zemljišta je prodata Albancima. Srbi nemaju drugog izbora, osim da prodaju. Žive u pravom paklu. Niko ih ne štiti. Pod ogromnim pritiskom prinuđeni su da prodaju, a Albanci iz Drenice i Bujanovca se doseljavaju i polako preuzimaju čitavu urbanu zonu Kosova Polja. Sada se šire i ka okolnim selima u kojima još uvek ima nešto Srba. No, budućnost je sve tmurnija.

TAKTIKA ZASTRAŠIVANJA

Kosovo Polje bilo je poprište još jedne taktike Albanaca da preuzmu gradove i čitava područja. Kupili bi kuću na oba kraja ulice koju su želeli da zauzmu, možda i za astronomsku cenu. Uskoro bi vlasnike ostalih kuća, koje su se nalazile među njihovima, bombardovali ponudama za prodaju i to obično za cenu koja je bila mnogo manja od stvarne. One koji ne bi pristali na ponudu, obično bi na prodaju ubeđivali zastrašivanjima, maltretiranjima, ponoćnim bacanjem zapaljivih ili ručnih bombi.

Kako mi objašnjava jedan sagovornik, Srbi su imali nešto malo oružja za samoodbranu i to što su imali držali su u kući negde nadohvat ruke, odakle bi mogli da ga brzo uzmu. Tada je srpska kuća mogla biti napadnuta u bilo koje vreme. Britanski Kfor je pri pretraživanju srpskih kuća oružje uglavnom lako pronalazio. Gotovo da ga nikada ne bi pronašli u albanskim kućama, ne očekujući da njih neko napada budući da su ih o pretresima obično unapred obaveštavali prevodioci Albanci, pa su mogli da priušte sebi da ga sakriju na sigurnije mesto, na primer, da ga zakopaju u bašti. Samo su u jednom slučaju, koliko se seća moj sagovornik, nakon prijave o pucnjavi, nađene dve automatske puške i nekoliko bombi, sakrivene u gomili šljunka pred albanskom kućom.

Ta veza između većine britanskog kontingenta Kfora u Kosovu Polju i albanskih prevodilaca značila je u stvari da su oni toga bili svesni da Albanci koriste britanski Kfor da im pomogne u etničkom čišćenju grada i okolnih sela. Mnogo bi puta „anonimni“ Albanac obavestio da ima oružja u toj i toj srpskoj kući. Ubrzo nakon toga, Britanci bi izvršili pretres kuće, konfiskovali oružje, a kasnije, najčešće noću, Albanci bi znajući da je kuća sada „čista“, došli da obave posao. Pri takvim okolnostima mnogi Srbi odlučili su da odu.

Svaki Srbin, koga bi u ono vreme Kfor priveo, završio bi u zatvoru, često i bez optužbi. Neki Srbin je u pokušaju da odbrani dom od tri naoružana Albanca pucao na napadače i sam bio ranjen na kućnom pragu. Svoj četvorici je određen pritvor, ali su Albance već idući dan pustili. Kuća je iste večeri zapaljena, a nesrećni vlasnik je proveo nekoliko godina u zatvoru u Mitrovici, bez suđenja. Najzad je 2005. godine pušten, bez optužbe, nakon čega je napustio Kosovo. Kako kažu, kuću su mu zauzeli isti oni Albanci koji su ga i napali.

Ubica na slobodi
Srbina, vozača gradskog autobusa, koga su svi poznavali i poštovali, ubio je hicem, dok je išao da poseti kuću bivši kolega sa posla. Iako su postojali i svedoci, a Kfor je dobio i detaljan opis ubice, hapšenje je izostalo. Ubica još uvek živi u Kosovu Polju i mojim sagovornicima je dobro poznat.

Nakon ovih incidenata, koje su pratili mnogi slični slučajevi: podmetanje požara, bombaški napadi, fizičko nasilje i zastrašivanje, preostali Srbi su organizovali mirni protest, blokiravši put Priština - Peć, ne bi li nekako privukli pažnju međunarodne zajednice na probleme s kojima se suočavaju. Srbima u Kosovu Polju nije to ništa novo. Organizovali su slične proteste i šezdesetih, sedamdesetih, i osamdesetih godina, kada su se žalili na iste probleme. U ovom je slučaju međunarodna zajednica, tačnije britanski Kfor silom rasterao narod. Ovaj događaj nigde nije bio medijski propraćen.

Autor:
Ekipa Glasa javnosti
Nazad na vrh
Prikaži poruke iz prethodnih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    VOJKOVIĆI forum -> ČEPRKANJE PO NETU Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

 
Skoči na:  
Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete mijenjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Copyright © 2004, Vojkovici.com